Zalivni sistemi za travnjak

Vodoinstalater odgusenje Beograd logo

Vodoinstalaterski servis

063/262 242 Beograd
Ocena 4.75/213
Radimo 24h dnevno - odobreno od strane ministarstva za rad na terenu i za vreme COVID-19

Luksuz ili neophodnost – zalivni sistemi poslednjih godine postaju sve traženiji kada je u pitanju uređenje ili rekonstrukcija zelenih površina.

Rekli bismo da zalivanje postaje nužno rešenje kada je u pitanju očuvanje travnjaka i zelenih površina uopšte.  Prošlo je vreme umerene klime, dugih proleća i jeseni sa pravilnim rasporedom padavina. 

UGRADNJA ZALIVNOG SISTEMA ZA TRAVNJAK


Nepisano je pravilo da se travnjaci “pokrivaju” sistemom Pop-up prskalica a da se površine pod perenama  šibljem najčešće zalivaju sistemima “kap po kap”. 

Jedno pravilo u hortikulturi kaže, da bismo istakli vrednost zelene površine, akcenat moramo staviti na travnjak. Travnjak treba da poveže celine kao što su arhitektonski elementi, vodene površine I biljne grupacije. 

Zasnivanje travnjaka počinje preoravanjem, freziranjem i grubim ravnanjem terena, a onda na red dolazi kopanje mreže kanala kroz koje će se položiti cevi za zalivni sistem, nakon čega se seje ili postavlja tepih trava odnosno travni busen.  Cevi za zalivni sistem moraju biti planski trasirane, a pre planiranja zalivnog sistema moramo obratiti pažnju na nekoliko faktora. 

•    Kvadratura površine
•    Potrebe biljaka za vodom (određuje se dužinom trajanja zalivanja)
•    Pritisak vode
•    Protok vode

Na osnovu kvadrature, donosimo odluku koliko će nam prskalica biti potrebno da pokrijemo celu površinu, ali nekada se ne mogu sve prskalice pustiti istovremeno. Zato nam je važno da znamo koliko je vode moguće obezbediti u minutu I koji je pritisak u cevovodu. 

Količinu vode koju dobijamo u toku jednog minuta treba podeliti sa količinom vode koju prskalica ispušta na dizni u toku jednog minuta i dobićemo koliko prskalica možemo prikačiti na jednu cev. 

Ukoliko je potrebno prikačiti veći broj prskalica, zalivanje se tada deli u zone. 

Ovo postižemo tako što na račvi koja će odvojiti svaku zonu postavljamo po jedan elektromagnetni ventil i spajamo ga sa programatorom. Otvaranjem elektromagnetnog ventila u vreme koje smo podesili na satu programatora, pokrenuće se prva zona, a nakon njegovog zatvaranja može se pokrenuti sledeća zona.

Pop-up prskalice rade tako što se telo prskalice nalazi ukopano u zemlju, a glava na kojoj se nalazi dizna treba da se postavi u ravni sa busenom trave. 

Kada podzemnim okitenom voda dođe do tela prskalice, ona se pod pritiskom podiže i prska, a nakon rada se ponovo vraća u telo prskalice.

Pored travnjaka, zalivanje je često potrebno i kada su u pitanju zeleni krovovi. Ukoliko se planira travnjak u vidu zelenog krova, zalivni sistemi su neophodni zbog male dubine supstrata.